Emocija koja najčešće utišava intuiciju
Klijenti me često pitaju:
"Kako da bolje čujem svoju intuiciju?"
A ja im gotovo uvek postavim drugo pitanje: Da li se trenutno osećate bezbedno?
Na prvi pogled, to nema mnogo veze sa intuicijom, ali ima više nego što možete da zamislite.
Naš organizam je izuzetno inteligentan. Njegov prvi zadatak nije da nas učini uspešnim, duhovnim ili intuitivnim. Njegov prvi zadatak je da nas održi u životu. Kada proceni da smo u opasnosti, čitav sistem menja prioritete. Telo postaje budno, um traži potencijalne pretnje, emocije postaju intenzivnije. A intuicija... gotovo neprimetno utihne, ne zato što je nestala, već zato što više nije vreme da vodi. U tom trenutku vođstvo preuzima instinkt.
U svom programu Unutrašnji glas prvi energetski centar posmatram kao temelj našeg unutrašnjeg osećaja sigurnosti. On nije povezan samo sa fizičkom bezbednošću, govori i o našem odnosu prema životu.
Da li verujemo da imamo svoje mesto?
Da li osećamo da nas život podržava?
Da li sebi dozvoljavamo da se oslonimo na druge?
Da li verujemo sopstvenim odlukama?
Kada je prvi energetski centar opterećen dugotrajnim strahom, svet počinjemo da posmatramo kao mesto na kojem stalno nešto može poći po zlu.
Možda to nećemo ni izgovoriti naglas, ali ćemo ga živeti. Počećemo da odlažemo odluke, tražićemo dodatne potvrde. Sumnjaćemo u sebe čak i kada duboko u sebi već znamo odgovor.
Nije problem u tome što ne čujemo intuiciju, problem je što je strah postao glasniji.Važno je razumeti još nešto a to je da strah nije neprijatelj. On je emocija koja želi da nas zaštiti. Zahvaljujući njemu izbegavamo stvarne opasnosti. Ali kada postane naše trajno unutrašnje stanje, počinjemo da reagujemo na život kao da je svaka promena pretnja.
A intuicija se ne razvija u grču, ona se razvija u poverenju. To poverenje ne znači da verujemo da će se sve odvijati onako kako smo zamislili. To znači da verujemo sebi da ćemo pronaći put, čak i kada ga još ne vidimo. Možda upravo zato najintuitivniji ljudi nisu oni koji imaju najviše odgovora. Već oni koji imaju dovoljno unutrašnje sigurnosti da naprave sledeći korak, i kada ne znaju celu mapu.
Na kraju, volela bih da vam ostavim jedno pitanje.
Kada sledeći put budete donosili važnu odluku, zastanite na trenutak i zapitajte se:
Da li ovu odluku donosim zato što želim da pobegnem od straha ili zato što me nešto iskreno poziva napred?
Odgovor koji budete dobili možda neće rešiti celu dilemu, ali će vam pokazati ko u tom trenutku govori. Strah, ili vaš unutrašnji glas.
U sledećem newsletteru pisaću o tome zašto intuicija ne govori glasnije kada je ignorišemo. Naprotiv, ona postaje sve tiša, dok mi sve više počinjemo da živimo po automatizmima, navikama i očekivanjima drugih ljudi.
